10 zanimljivh nemačkih reči kojih nema u drugim jezicima

Pre nego što nastavimo s gramatičkim delom, smatrala sam da bi bilo lepo s vremena na vreme da se podeli i neka zanimljivost o nemačkom jeziku. Svaki jezik ima neke reči koje se ne mogu prevesti drugačije osim punim rečenicama ili koje označavaju posebna stanja, osećanja ili situacije. Ljudima koji nisu maternji govornici tog jezika je gotovo uvek interesantno da ih saznaju, da prošire poznavanje tog jezika i da uporede s svojim maternjim jezikom.
 Nemački jezik ih ima dosta a sada sledi lista 10 najzanimljivih reči:

                                         Schnapssidee

Ova reč označava ideju koja je nastala dok je čovek bio pijan i koja mu se u tom trenutku činila kao jako pametnom, međutim ova reč se češće koristi kada čovek u treznom stanju dođe do ideje koja toliko ima smisla, da  izgleda kao da je nastala dok je bio pijan. 

Schadenfreude

Ukoliko bismo pokušali ovo da prevodimo bilo bi: zlonamerna sreća. Ova reč označava situaciju kada se nekom desi nešto loše a mi se zbog toga radujemo.

Weltschmerz

Bukvalan prevod bi bio: patnja sveta. Označava situaciju kada svet ne uspe da ispuni naša očekivanja tj. depresiju koja sledi kada uporedimo naš ideal s onim stvarnim.

Kummerspeck

Bukvalan prevod: tuga slanine. U stvarnosti ta reč označava emotivno prejedanje. Tako da nije ništa neobično da neke osobe "obole" od Kummerspecka usled  raskida, prilikom teških ispita ili neke druge vrste stresa.

Erbsenzähler

Bukvalan prevod: onaj koji broji zrna graška. Označava osobu koja je opsednuta detaljima.

Treppenwitz

Bukvalan prevod: stepenica vic. Svi smo mi imali onaj momenat kad smo smislili odgovarajuću repliku, koja bi nam pružila najdublje zadovoljstvo samo da smo je izgovorili 10 minuta ranije. Ova nemačka reč označava to.

Innerer Schweinehund

Bukvalan prevod: unutrašnja svinja-pas. Što se tiče Nemaca unutrašnja svinja-pas jeste osećaj koji nas sprečava da ustanemo na vreme, da idemo u teretanu ili da završimo posao na vreme a ne da ga odložimo do poslednjeg dana.

Fernweh

Ova reč predstavlja suprotno od nostalgije. Fernweh je kada želimo ili osećamo čežnju da budemo na nekom drugom mestu.

Erklärungsnot

Bukvalan prevod: Potreba za objašnjenjem. Ova reč se najčešće koristi za političare, prevarante i malu decu. Označava tačan momenat kada je neko uhvaćen u svom nedelu i ima potrebu za objašnjenjem. 

Verschlimmbessern

Ako bismo pokušali da prevedemo ovu reč bilo bi: popraviti nagore. Verschlimmbessern nastaje kada neko želi da popravi situaciju koja je već loša ali je nenamerno učini još gorom. 



Izvor:
/https://theculturetrip.com/europe/germany/articles/15-beautiful-german-words-and-phrases-we-need-in-english/

1

Ablaut

Ablaut (apofonija ili prevoj vokala)

Ablaut je stara promena vokala nasleđena  iz indoevropskog jezika u manjoj ili većoj meri očuvana u svim indoevropskim jezicima a najbolje sistematizovana i funkcionalizovana u sistemu jakih glagola u germanskim jezicima gde markira gramatičku kategoriju Tempusa. 

Ablaut je spontana glasovna promena.

Ablaut se javlja kod preterita i pariticipa perfekta.

Deo tabele jakih glagola

0

Specifičnosti prezenta

Kao što smo u predhodnom postu rekli, prezent je jedino sadašnje vreme u nemačkom jeziku.
I postoje određene specifičnosti vezane za ovo vreme.

1. Promena u e u i. ( e > i wechsel)
Te promene se javljaju u drugom i trećem licu jednine.

2. Umlaut (promena vokala) javlja se samo u 2 i 3 licu jednine. Preduslov je da glagol u infitivu ima vokal a.

Ovde se vidi i promena e u i i Umlaut kod jakih glagola

3. Ukoliko se glagolska osnova završava na d, t, m, n u 2 i 3 licu jedinine i 2 licu množine nastavci su:

2. -est        2. -et

3. -et                  

Npr: reden, arbeiten, atmen, rechnen

1. Ich atme                                      1. Wir atmen

2.Du atmest                                     2. Ihr atmet

3. Er/Sie/Es atmet                           3. Sie atmen

4. Sinkretizam je pojava da dve različite kategorije imaju isti oblik.

Kod glagola koji se završavaju na s, ss, ß, x, tz, z pojavljuju se u 2 i 3 licu sinkretički oblici.

Npr: du reißt

        er  reißt

        

5. Suplitivizam. Suplitivizmom se podrazumeva pojava da se različiti oblici jedne te iste reči grade od različtih osnova. Samo jedan glagol ima suplitivizam a to je glagol sein.

6. Ektlipsa je pojava kod jednog malog broja jakih glagola u 3 licu jednine prezenta, da nastavak -t se stapa s osnovom. 

Npr: Ich brate

        Du bräst

        Er brät.

0

Vremena

U nemačkom jeziku postoji 6 vremena i to su jedno sadašnje:

Prezent 

Tri prošla:

Preterit
Perfekat
Pluskvanperfekat

I dva buduća:

Futur I 
Futur II 

Prezent se gradi dodavanjem nastavaka na prezentsku osnovu:

1. -  e         1. - en

2. - st         2. - t

3. - t          3. - en

Npr: Ich mache meine Hausaufgaben.

Preterit se gradi na dva načina i to u zavinosti od toga da li se radi o slabim ili jakim glagolima. Ukoliko se radi o slabim glagolima gradi se tako što se na prezentskoj osnovi dodaju sledeći nastavci:

1. - te       1. - ten

2. - test     2. - tet

3. -te        3. - ten

 Ich arbeitete bis 12 Uhr.

(Radio sam do 12 sati)

Kod jakih glagola se gradi dodavanjem sledećih glagola na preteritsku osnovu:

1. /           1. - en

2. - st       2. - t

3. /          3. - en

Ich gab dir mein Handy

(Dao sam ti moj telefon)

Perfekat se gradi od pomoćnog glagola haben ili sein u prezentu i participa perfekta  glavnog glagola. 

Ich habe mein Handy gebrochen.

(Slomio sam svoj telefon)

Pluskvanperfekat se gradi od pomoćnog glagola haben ili sein u preteritu i participa perfekta  glavnog glagola. 

Ich war gestern in Krankenhaus gewesen.

(Bio sam u bolnici juče)

Futur I se gradi od pomoćnog glagola werden u prezentu i glavnog glagola u infinitivu.

Ich werde dich heute Abend anrufen.

Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola werden i infinitva perfekta glavnog glagola. 

Wirst du mir das Buch geben, wenn du es gelesen haben wirst?

0

Glagoli u nemačkom jeziku

Glagoli su jedina vrsta promenljivih reči koja ima konjugaciju.
A konjugacija jeste promena po gramatičkim kategorijama a gramatičke kategorije su:

1. Lice
Nemački jezik ima tri lica; prvo, drugo i treće lice.

2. Broj
Nemački jezik razlikuje dva broja: Singular (jednina) i Plural (množina)

3. Tempus (Vremena)
Nemački jezik ima 6 vremena; Prezent, Preterit, Perfekat, Pluskvanperfekat, Futur I i Futur II.

4. Modus (glagolski način)
Postoje tri načina:
a) Indikativ
b) Imperativ
c) Konjuktiv

5. Glagolsko stanje 
Postoje dva stanja:
Aktiv i Pasiv

Glagoli se dele prema različitim kategorijama: prema mofrološkom, sintaksičkom, semantičkom i prema funkciji.
Prema morfloškom kriterijumu dele se na:
slabe, jake i meštovite.

Glavno obeležije slabih glagola jeste da nemaju nikakvu promenu unutar glagolske osnove, tj. njihovi oblici se grade samo pomoću određenih nastavaka.

Jaki glagoli svoje oblike grade uz pomoć intofleksije a to znači da se kod njih javljaju promene vokala (ređe konsonanata) unutar glagolske osnove. Te promene se javljaju u promeni vremena npr.

Ovde se vidi promena vokala u osnovi glagola

Mešoviti glagoli imaju promenu vokala u osnovi ali takođe imaju i sistem nastavaka. Mešovitih glagola ima svega par i to su: kennen, rennen, brennen, bringen, denken, senden, wenden.

0

Vrste reči

U nemačkom jeziku postoji deset vrsta reči. One se dele na promenljive i nepromenljive.

Promena reči naziva se fleksija (die Beugung) a ona podrazumeva konjugaciju, deklinaciju i komparaciju. 

Konjugacija (Die Konjugation) je promena glagola u licu, broju, vremenu, stanju i načinu.

Deklinacija (Die Deklination) je promena imenica, prideva, zamenica i brojeva u rodu, broju i padežu. 

Komparacija (Die Komparation) je promena prideva i nekih priloga kroz tri stepena: pozitiv, komparativ i superlativ. 

Promenljive reči su:                                                Nepromenljive reči su:

Glagoli (Verben)                                                       Prilozi (Adverbien)

Imenice  (Nomen)                                                     Predlozi (Präposition)

Pridevi (Adjektive)                                                    Rečce (Partikeln)

Brojevi (Numeralia)                                                  Veznici (Konjuktionen)

Zamenice (Pronomen)                                               Uzvici (Interjaktionen)

0