Pasiv

Pasiv je trpno stanje i izražava radnju koja se vrši na subjektu. Najčešće se koristi u slučajevima kada se ne želi navesti izvršilac radnje, odnosno ako je on nepoznat ili nebitan. Pravi vršilac radnje se javlja u obliku predložnog objekta (s predlogom von ili durch) ili se u izostavlja. Pasiv se mnogo češće upotrebljava u nemačkom jeziku nego u našem, i zbog toga se nemačke pasivne rečenice u našem jeziku najčešće prevode aktivom.

Pasiv mogu da grade tranzitivni/prelazni glagoli, s određenim izuzecima (bekommen, erhalten, empfangen, haben itd.)

Postoje dve vrste pasiva: pasiv radnje (das Vorgangspassiv) i pasiv stanja (das Zustandspassiv)

PASIV RADNJE (DAS VORGANGSPASSIV)

Gradi se od pomoćnog glagola werden u odgovarajućem vremenu i participa perfekta glavnog glagola. Particip perfekta glagola werden ima skraćeni oblik worden. 

PASIV STANJA (DAS ZUSTANDSPASSIV)

Gradi se od pomoćnog glagola sein u odgovarajućem vremenu i participa perfekta. 

0

Ablaut

Ablaut (apofonija ili prevoj vokala)

Ablaut je stara promena vokala nasleđena  iz indoevropskog jezika u manjoj ili većoj meri očuvana u svim indoevropskim jezicima a najbolje sistematizovana i funkcionalizovana u sistemu jakih glagola u germanskim jezicima gde markira gramatičku kategoriju Tempusa. 

Ablaut je spontana glasovna promena.

Ablaut se javlja kod preterita i pariticipa perfekta.

Deo tabele jakih glagola

0

Specifičnosti prezenta

Kao što smo u predhodnom postu rekli, prezent je jedino sadašnje vreme u nemačkom jeziku.
I postoje određene specifičnosti vezane za ovo vreme.

1. Promena u e u i. ( e > i wechsel)
Te promene se javljaju u drugom i trećem licu jednine.

2. Umlaut (promena vokala) javlja se samo u 2 i 3 licu jednine. Preduslov je da glagol u infitivu ima vokal a.

Ovde se vidi i promena e u i i Umlaut kod jakih glagola

3. Ukoliko se glagolska osnova završava na d, t, m, n u 2 i 3 licu jedinine i 2 licu množine nastavci su:

2. -est        2. -et

3. -et                  

Npr: reden, arbeiten, atmen, rechnen

1. Ich atme                                      1. Wir atmen

2.Du atmest                                     2. Ihr atmet

3. Er/Sie/Es atmet                           3. Sie atmen

4. Sinkretizam je pojava da dve različite kategorije imaju isti oblik.

Kod glagola koji se završavaju na s, ss, ß, x, tz, z pojavljuju se u 2 i 3 licu sinkretički oblici.

Npr: du reißt

        er  reißt

        

5. Suplitivizam. Suplitivizmom se podrazumeva pojava da se različiti oblici jedne te iste reči grade od različtih osnova. Samo jedan glagol ima suplitivizam a to je glagol sein.

6. Ektlipsa je pojava kod jednog malog broja jakih glagola u 3 licu jednine prezenta, da nastavak -t se stapa s osnovom. 

Npr: Ich brate

        Du bräst

        Er brät.

0

Vremena

U nemačkom jeziku postoji 6 vremena i to su jedno sadašnje:

Prezent 

Tri prošla:

Preterit
Perfekat
Pluskvanperfekat

I dva buduća:

Futur I 
Futur II 

Prezent se gradi dodavanjem nastavaka na prezentsku osnovu:

1. -  e         1. - en

2. - st         2. - t

3. - t          3. - en

Npr: Ich mache meine Hausaufgaben.

Preterit se gradi na dva načina i to u zavinosti od toga da li se radi o slabim ili jakim glagolima. Ukoliko se radi o slabim glagolima gradi se tako što se na prezentskoj osnovi dodaju sledeći nastavci:

1. - te       1. - ten

2. - test     2. - tet

3. -te        3. - ten

 Ich arbeitete bis 12 Uhr.

(Radio sam do 12 sati)

Kod jakih glagola se gradi dodavanjem sledećih glagola na preteritsku osnovu:

1. /           1. - en

2. - st       2. - t

3. /          3. - en

Ich gab dir mein Handy

(Dao sam ti moj telefon)

Perfekat se gradi od pomoćnog glagola haben ili sein u prezentu i participa perfekta  glavnog glagola. 

Ich habe mein Handy gebrochen.

(Slomio sam svoj telefon)

Pluskvanperfekat se gradi od pomoćnog glagola haben ili sein u preteritu i participa perfekta  glavnog glagola. 

Ich war gestern in Krankenhaus gewesen.

(Bio sam u bolnici juče)

Futur I se gradi od pomoćnog glagola werden u prezentu i glavnog glagola u infinitivu.

Ich werde dich heute Abend anrufen.

Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola werden i infinitva perfekta glavnog glagola. 

Wirst du mir das Buch geben, wenn du es gelesen haben wirst?

0

Glagoli u nemačkom jeziku

Glagoli su jedina vrsta promenljivih reči koja ima konjugaciju.
A konjugacija jeste promena po gramatičkim kategorijama a gramatičke kategorije su:

1. Lice
Nemački jezik ima tri lica; prvo, drugo i treće lice.

2. Broj
Nemački jezik razlikuje dva broja: Singular (jednina) i Plural (množina)

3. Tempus (Vremena)
Nemački jezik ima 6 vremena; Prezent, Preterit, Perfekat, Pluskvanperfekat, Futur I i Futur II.

4. Modus (glagolski način)
Postoje tri načina:
a) Indikativ
b) Imperativ
c) Konjuktiv

5. Glagolsko stanje 
Postoje dva stanja:
Aktiv i Pasiv

Glagoli se dele prema različitim kategorijama: prema mofrološkom, sintaksičkom, semantičkom i prema funkciji.
Prema morfloškom kriterijumu dele se na:
slabe, jake i meštovite.

Glavno obeležije slabih glagola jeste da nemaju nikakvu promenu unutar glagolske osnove, tj. njihovi oblici se grade samo pomoću određenih nastavaka.

Jaki glagoli svoje oblike grade uz pomoć intofleksije a to znači da se kod njih javljaju promene vokala (ređe konsonanata) unutar glagolske osnove. Te promene se javljaju u promeni vremena npr.

Ovde se vidi promena vokala u osnovi glagola

Mešoviti glagoli imaju promenu vokala u osnovi ali takođe imaju i sistem nastavaka. Mešovitih glagola ima svega par i to su: kennen, rennen, brennen, bringen, denken, senden, wenden.

0

Vrste reči

U nemačkom jeziku postoji deset vrsta reči. One se dele na promenljive i nepromenljive.

Promena reči naziva se fleksija (die Beugung) a ona podrazumeva konjugaciju, deklinaciju i komparaciju. 

Konjugacija (Die Konjugation) je promena glagola u licu, broju, vremenu, stanju i načinu.

Deklinacija (Die Deklination) je promena imenica, prideva, zamenica i brojeva u rodu, broju i padežu. 

Komparacija (Die Komparation) je promena prideva i nekih priloga kroz tri stepena: pozitiv, komparativ i superlativ. 

Promenljive reči su:                                                Nepromenljive reči su:

Glagoli (Verben)                                                       Prilozi (Adverbien)

Imenice  (Nomen)                                                     Predlozi (Präposition)

Pridevi (Adjektive)                                                    Rečce (Partikeln)

Brojevi (Numeralia)                                                  Veznici (Konjuktionen)

Zamenice (Pronomen)                                               Uzvici (Interjaktionen)

0